''Beogradska Pekarska Industrija'' osnovana je davne 1946. godine a od početka 1947. godine posluje pod nazivom Gradsko preduzeće za prodaju hleba i peciva i promet žitarica sa oko 600 radnika u nekoliko pogona koji su formirani od nacionalizovanih pekarskih radnji i mlinskih pogona sa područja Beograda. Pekarski pogoni koji su ušli u sastav novog preduzeća već su bili nabavili izvesnu mašinsku opremu i nalazili su se na početku prerastanja iz zanatskog pekarstva u pekarsku industriju. Od 1948. godine izdvaja se sektor za pekarstvo pod nazivom Gradska pekara koja se u naredne tri godine povećala na 28 pogona sa 1200 zaposlenih da bi već krajem 1951.godine, Narodni odbor grada Beograda odlučio je krajem da izvrši decentralizaciju Gradske pekare i formira 6 preduzeća za proizvodnju hleba. Tako se od 1952. godine formiraju: Dorćol, Klas, Mostar, Dimitrije Tucović, Soko i Slavija. Novoformirana preduzeća su jačala, razvijala se, uvodila mehanizaciju i postepeno prerastala u fabrike hleba. 1954. godine kupljen je prvi specijalizovan kamion za prevoz hleba u preduzeću a hleb se do tada prevozio konjskom zapregom ili u neadekvatnim otvorenim motornim vozilima. Sledeće godine uz finansijsku pomoć grada “Klas” je počeo izgradnju savremene pekare velikog kapaciteta u ulici Južni bulevar a “Mostar” gradi novi pogon u Železniku u kojem se obavljala proizvodnja hleba i peciva a kasnije keksa i vafla. Tako “Mostar” postaje prvo industrijsko preduzeće sa mehanizovanom i masovnom proizvodnjom, pa je krajem 1958. godine doneta odluka da se ime promeni u Beograd-Fabrika hleba, keksa i peciva. Aprila 1962. godine fabrici “Beograd” pripojeno je preduzeće za proizvodnju hleba i peciva “Prvi maj” iz Rakovice a iste godine je u pogonu u Radničkoj ulici postavljena prva tunelska peć za hleb tipa “Winkler” iz Nemačke a sledeće godine nabavljena je još jedna tunelska peć istog kapaciteta.
U sledećem periodu do 1965. godine pekarska industrija Beograda razvijala se bez većih organizaciono-pravnih promena ali pod promenljivim uslovima za poslovanje. Došlo se do zaključka da će dalji razvitak biti najbrži i najuspešniji ako se mlinarska i pekarska industrija udruže u jedinstvenu privrednu organizaciju pod imenom Mlinsko-pekarska industrija-Beograd. U narednih nekoliko godina MPI je svoje poslovanje organizovala u 16 OOUR-a i ubrzo postala nosilac snabdevanja našeg glavnog grada brašnom, hlebom i pecivom. Posle niza transformacija, promene organizacione strukture, 1976.godine MPI prestaje da postoji usled podele na osam novih radnih organizacija.
Radna organizacija PKB ,,Beogradska pekarska industrija,,1989.godine izvršila je uskladjivanje sa tada važećim Zakonom  o preduzećima i posluje kao Društveno preduzeće ,,Beogradska pekarska industrija,, a od 2002. godine sa sedištem u Đurićevoj ulici broj 5 u Beogradu. 2007.godine . Društveno preduzeće ,,Beogradska Pekarska Industrija,, vrši promenu pravne u Akcionarsko društvo sa sedištem u Južnom bulevaru broj 112,  gde se centralizuju i sve prateće službe. Daljom reorganizacijom procesa proizvodnje, uslovljenim ozbiljnim promenama na tržištu, Beogradska pekarska industrija  a.d.  usled racionalizacije poslovnih procesa u svim segmentima poslovanja zatvara deo proizvodnih pogona. Daljim procesom transformacije krajem 2008. i početkom 2009.godine u svoj sastav priključuje druge pogone koji posluju  kao pogoni BPI-a.  Od 2015.godine Akcionarsko društvo ,,Beogradska pekarska industrija,, menja pravnu formu  i od tog datuma posluje  kao: Privredno društvo ,,Beogradska pekarska industrija,,d.o.o. sa sedištem u ul.Djordja Čutukovića br.1 u Zemunu.
I pored ovako značajnih transformacija i promena Beogradska Pekarska Industrija je i dalje jedan od najznačajnijih proizvođač pekarskih proizvoda na ovim prostorima.